Knjiga Hronika dobrog provoda Maja Vukadinović i Aleksandre Mikate daje najbolji prikaz najuzbudljivijih pedeset godina noćnog života u Beogradu – od druge polovine šezdesetih godina do danas.
Kako je izgledao provod u prvoj beogradskoj diskoteci Kod Laze Šećera koja je otvorena pre čuvenog njujorškog Studija 54, kako se zabavljalo sedamdesetih u Cepelinu, Akvarijusu i drugim popularnim mestima, zašto se osamdesetih izlazilo u Dugu, Nanu, Zvezdu, zbog čega je Akademija bila kultni klub, kako se provodilo na splavovima devedesetih…
Knjiga odgovara na pitanje zašto je noćni život beogradski brend i otkriva zašto su mitovi o pojedinim diskotekama i klubovima i danas aktuelni.
Kroz svedočanstva brojnih sagovornika – poznatih ličnosti javnog života, onih koji su vodili diskoteke ili u njima radili, ali i ljudi koji su izlazili, oslikan je duh vremena i gradski način zabave tokom pedeset godina.
Knjiga je nastala na osnovu feljtona “Beograd noću – simboli jednog vremena” Maje Vukadinović, koji je objavljen u 19 nastavaka u dnevnom listu “Politika”, avgusta 2001. godine.
Hronika dobrog provoda izazvala je veliku pažnju novinara u Srbiji.
Maja Vukadinović, u razgovoru za CITY MAGAZINE:
Želele smo da pokažemo koliko noćni život odražava ono što se događa tokom dana, da je provod precizno ogledalo društvenih događanja i preovlađujuće kulture, a ne isključivo bezazlena zabava. Tu osnovnu zamisao bilo je teško ispuniti, jer su mnogi sagovornici pamtili “samo sretne dane”. Nismo bežale od nostalgije, ali svesne smo koliko je sećanje krhko i koliko je svako sentimentalan prema sopstvenoj mladosti. Zato smo anegdote uklopile sa novinskim zapisima i drugim izvorima, kako bi pružile sliku vremena.
Originalni feljton je zbog knjige znatno izmenjen. Interesantno je, recimo, da sam tek pre nekoliko godina u novinskim arhivama pronašla tekstove Aleksandra Tijanića, Sergija Lukača i Vuka Draškovića o diskotekama sedamdesetih, što je bacilo potpuno novo svetlo na ovaj period.
Iz ugla onih koji su koncipirali zabavu, snalažljivost i “štap i kanap” princip su obeležili provod u Beogradu od 1967. do danas. Tako je krajem šezdesetih postojala diskoteka sa baštenskim stolicama, klubovima su se nazivali kojekakvi podrumi, mesne zajednice, pa i atomska skloništa, a sedamdesetih i osamdesetih u potragu za dobrim provodom išlo se u predgrađa. Beograd je retko imao mnogo glamuroznih mesta za izlazak, a uvek se najbolje zabavljalo na polutajnim adresama, do kojih se dolazilo kroz dvorišta, prolaze, rasklimatanim stepenicama…U tome je šarm ovog grada.
