Knjiga „Zvezde supermarket kulture: medijska slava u potrošačkom društvu“ dr Maje Vukadinović, predstavlja prvu studiju na našem podneblju koja analizira fenomen medijskih zvezda i njihov odnos sa publikom u konktekstu savremenog potrošačkog društva i medijske kulture.
Autorka je dala značajan doprinos kako razvoju novih poddisciplina unutar studija kulture i studija medija tako i razvoju primenjene nauke, pokazujući na pravi način kako društveno-humanističke nauke svojim rezultatima mogu dati smisao i smer oblikovanju odgovarajućih instrumenata javnih praktičnih politika. U ovom slučaju to se pre svega odnosi na kulturne, obrazovne i medijske politike.
prof. dr Milena Dragićević Šešić
Centralno pitanje studije “Zvezde supermarket kulture” Maje Vukadinović jeste uticaj tabloidizacije medija na stvaranje društvenog sistema vrednosti. Autorka analizira odnos publike prema slavi i slavnima, uz poseban osvrt na taj fenomen u specifičnim društvenim i kulturnim okolnostima današnje Srbije.
Glavni junaci globalnih medija 21. veka postale su ličnosti koje su slavu stekle zahvaljujući objavljivanju detalja iz svog privatnog života. Mnogi od tih ljudi čak i nemaju profesionalnu biografiju, ali su zbog spremnosti da dele svoju privatnost s publikom stekli slavu i novac.
Za razliku od prethodnih decenija kada su informacije o poznatima bile uglavnom vezane za tabloide, specijalizovane časopise, popularne magazine i određene televizijske programe, u prvim decenijama novog milenijuma sadržaji o javnim ličnostima preplavili su gotovo celokupan medijski prostor.
„Mogli bismo da kažemo da čitava moderna kultura u liberalnom kapitalizmu nalikuje na ogroman, raskošni supermarket prepun najrazličitijih dela-proizvoda, oblikovanih po ukusu masovne publike-potrošača. Medijske ličnosti najdirektnije otelotvoruju ovakvu, supermarket kulturu“, objašnjava Maja Vukadinović.
Medijska kultura visokorazvijenog potrošačkog društva počiva, kako ističe Vukadinovićeva, na komercijalizaciji i tabloidizaciji. Mediji hrane svoju publiku spektaklom i senzacijom. Čak i mediji koji se smatraju „uglednim“ okreću se zabavi i trivijalnim sadržajima, ne bi li omogućili sebi opstanak u surovim tržišnim okolnostima.
Zahvaljujući rijaliti šou programima, obični ljudi dobijaju mogućnost da postanu medijske ličnosti. „Novi koncept slave, koji je nametnuo ovaj medijski format, podrazumeva neprekidno i rapidno smenjivanje poznatih ličnosti za koje se ne može pretpostaviti koliko će biti popularne, niti koliko dugo će ih publika pamtiti kada nestanu s medijske scene“, upozorava nas Maja Vukadinović.
Poseban odeljak knjige posvećen je medijskim zvezdama u savremenom tranzicionom društvu Srbije.
„Dok je devedesetih godina manipulacioni motiv bio ideološko-političke prirode, u populističkom kulturnom modelu potrošačkog društva dvehiljaditih, profit preuzima primat kao centralni princip medijskog spektakla. Privlačnost zvezda zasniva se na njihovoj spoljašnjosti koja mladošću, zavodljivošću, luksuznim izgledom i posedovanjem statusnih simbola otelovljuje vrednosti hedonizma, utilitarnosti, medijske popularnosti, brze zarade, prijatnosti, izbegavanja napornog rada, obaveza i odgovornosti“, navodi Maja Vukadinović.
Na kraju, autorka ukazuje na važnost medijskog opismenjavanja građana. „Ukoliko ne umeju da tumače medijske poruke, ljudi će biti podložnijim meanipulacijama i imaće tendenciju da prihvate vrednosti i uzore koje mediji sugerišu“, zaključuje Maja Vukadinović i naglašava da je sticanje medijske pismenosti moguće realizovati kroz obrazovni sistem ili kroz neformalne oblike nastave.